Cutanje
Evo vuce se jos jedan mesec bunila.Sve je jasno i nista nije jasno.Danas se volimo,sutra se ne podnosimo.Da,mi smo najpromenjljivija zajednica dvoje ljudi,danas zajedno,sutra milionima kilometra daleko.
Paznja-ponekad je nenormalno trebam,a jos vise imam potrebu da je pruzim,da TEBI na jos neki nacin osim poljupcem i dugim zagrljajem pokazem koliko mi znacis.Znam,svestan si svega,sta si mi i kako,ali zasto je toliko tesko pustiti me da uzivam u saznanju da sam ti priustila nesto lepo,kao sto ja tebi dam prostor,vreme kada ti treba.
Sati se nizu,svaki nosi novo pitanje,koje se ne usudjujem da izgovorim,da ti saopstim.Moje rechi su kandze,ruke davitelja,umaraju,opterecuju.
Ne prihvatam da treba biti djubre,da treba biti takticar,udarati po ovome i onome.Znas da cu nastaviti po starom-slusati srce i dusu i biti samo provodnik onoga sto ka tebi istice,usmeravati i oblikovati osecanja,stremeci da ih usavrsim pre nego sto stignu do tebe,jer kao sto si i sam rekao-ovo nije dobro jer je previse savrseno...pa ako treba to nase,suvise savrseno da nestane i prestane,onda neka to bude zato sto je suvise savrseno,a ne zato sto cemo to sto imamo razbiti...
Volim te kao ono plavo nebo...13.